Read Библија, Караджич, 1865 1 Solunjanima 2 Bible Online

1 Solunjanima 2 - Библија, Караджич, 1865 bible

1 Solunjanima 2

¹Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;

²Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.

³Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;

⁴Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.

⁵Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок;

⁶Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других.

⁷Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.

⁸Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.

⁹Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.

¹⁰Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете,

¹¹Као што знате да сваког од вас као отац децу своју

¹²Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.

¹³Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете.

¹⁴Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја,

¹⁵Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе,

¹⁶И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих.

¹⁷А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.

¹⁸Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.

¹⁹Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку?

²⁰Јер сте ви наша слава и радост.