Read Библија, Караджич, 1865 Jevrejima 10 Bible Online

Jevrejima 10 - Библија, Караджич, 1865 bible

Jevrejima 10

¹Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

²Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

³Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

⁴Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

⁵Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

⁶Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

⁷Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

⁸И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

⁹Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

¹⁰По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

¹¹И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

¹²А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

¹³Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

¹⁴Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

¹⁵А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

¹⁶Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

¹⁷И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

¹⁸А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

¹⁹Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

²⁰Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

²¹И свештеника великог над домом Божијим:

²²Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

²³Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

²⁴И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

²⁵Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

²⁶Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

²⁷Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

²⁸Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

²⁹Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

³⁰Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

³¹Страшно је упасти у руке Бога Живога.

³²Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

³³Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

³⁴Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

³⁵Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

³⁶Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

³⁷Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

³⁸А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

³⁹А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.