Read Библија, Караджич, 1865 Sudije 2 Bible Online

Sudije 2 - Библија, Караджич, 1865 bible

Sudije 2

¹И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.

²А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?

³Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.

⁴А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.

⁵Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.

⁶А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.

⁷И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.

⁸Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.

⁹И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.

¹⁰И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.

¹¹И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.

¹²И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.

¹³И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.

¹⁴И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.

¹⁵Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.

¹⁶Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.

¹⁷Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.

¹⁸И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.

¹⁹А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.

²⁰Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,

²¹Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,

²²Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.

²³И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.